Прва епизода доноси нове детаље и приказује Титов боравак у Совјетском Савезу од 1915. до 1940. године, посебно његово ангажовање у Коминтерни. Гледаоци ће сазнати због чега је против Тита 1938. године у Москви вођена истрага и како је успео да избегне Стаљинове чистке. Захваљујући сведочењима руских историчара приказаће се које је школе и курсеве Коминтерне Тито завршио у оквиру припрема за вођење партизанског облика рата и какав је утицај имала та чињеница на његов каснији однос према Совјетском Савезу и Источном блоку.
Ова епизода прати почетак Другог светског рата у Југославији и настанак два антифашистичка покрета. Гледаоци ће сазнати какав је утицај имао Совјетски Савез на партизански покрет и какав је био британски интерес на Балкану и однос према покрету Драже Михаиловића. Због чега је Велика Британија настојала да уједини ова два покрета и какав је био став Коминтерне у вези са тим. Због чега је Винстон Черчил у пролеће 1943. године објавио нову британску политику према Југославији која је названа политиком "једнаког одстојања", односно "двоструког колосека".
У трећој епизоди ће се кроз Титов однос према Черчилу и Стаљину видети почетак његовог балансирања између Истока и Запада. У вези са тим биће занимљиво о чему су разговарали Черчил и Тито 12. августа 1944. године у Напуљу и због чега је већ у септембру Тито тајно отишао на разговор са Стаљином.
У четвртој епизоди се упознајемо са драматичним догађајима у Југославији између 1947. године, када почиње сукоб са Стаљином и 1949. године, када Титов пријатељ из рата, генерал Маклејн, нуди помоћ.
У петој епизоди сазнаћемо које је мере Стаљин предузимао да би срушио Титов режим у Југославији и због чега је Југославија била приморана да тражи помоћ од Запада. Сазнаћемо које је тајне чувао Титов дневник који је водио 1950. и 1951. године.
Шеста епизода даје одговоре на питања како је дошло до друге кризе у југословенско-совјетским односима и зашто је Југославија у том периоду покренула прекид Програма америчке војне помоћи и тиме направила отклон и од Запада. Пошто се, крајем 1957. и почетком 1958. године, Југославија нашла у веома тешкој позицији, решење је пронашла у окретању ка ванблоковским државама и такозваном "трећем свету".
Седма епизода говори о сложености односа Југославије са Истоком и Западом и са несврстаним земљама које су се појавиле као нови фактор у међународним односима. После интервенције земаља Источног блока у Чехословачкој 1968. године, погоршани су односи са Совјетским Савезом. Гледаоци ће видети због чега је Тито путовао у Москву и Праг непосредно пре интервенције и да ли се плашио да Југославија може да буде следећа жртва агресије. Шта је утицало на то да Југославија већ 1969. године прихвати нову нормализацију односа са Совјетским Савезом?
Занимљива и актуелна епизода због чињенице да се у њој обрађују тадашњи проблеми на Блиском истоку који и у данашњем времену представљају највеће светско жариште сукоба. Ова епизода најсликовитије показује балансирање Југославије између Истока и Запада у сложеним међународним односима.
